Primetili ste da posle skoro svakog obroka užitak „plaćate” nadutošću, bolovima ili grčevima u stomaku ili nekom čudnom „težinom” koja se javlja neko vreme nakon jela?
Možda pomalo gubite apetit i počinje da se javlja strah od hrane i pitanje: „Da li će me boleti ako ovo pojedem”?
Ovi lekovi deluju tako što smanjuju bol i upalu, ali istovremeno štete zaštitnoj sluzi u želucu, čime ga čine podložnijim kiselinama i oštećenju.
Zbog toga, redovno ili često uzimanje ovih lekova, posebno na prazan stomak, može dovesti do pojave gastritisa ili pogoršati postojeće stanje.
Nije prijatno i zaista može da utiče na kvalitet života, zdravlje i kilažu, ali ono što ohrabruje jeste činjenica da ishrana i te kako može biti vaš saveznik u lečenju upale želuca.
Namirnice koje koristite ne moraju biti skupe, a obroci zaista nisu komplikovani niti ekstremno restriktivni.
Suština je samo u pametnijem izboru onoga što je već oko vas i njihovog kombinovanja.
Malim promenama navika u ishrani i redovnijim obrocima možete olakšati tegobe, umiriti želudac i čak sprečiti pogoršanje simptoma.
Žitarice
Kada se borite sa gastritisom, žitarice treba da budu osnova vaše ishrane, jer su blage, lako svarljive i pružaju stabilnu energiju, a ne opterećuju želudac.
Sadrže vlakna koja pomažu da se sluznica želuca regeneriše i da creva rade pravilno.
Naravno, važno je izabrati adekvatne vrste i pravilno ih pripremiti. Birajte žitarice koje prirodno regulišu varenje i ne izazivaju dodatnu kiselinu u stomaku.
Evo pet žitarica koje su bezbedne i korisne kada imate gastritis:
- Ovsena kaša
Ovas je idealna hrana za osetljiv želudac, jer sadrži beta-glukan, vrstu rastvorljivog vlakna koje stvara zaštitni sloj u želucu, koje ublažava nadraženost i produžava osećaj sitosti. Najbolje je kuvati ovsenu kašu na vodi ili je potopiti u nemasno mleko, bez dodatka šećera i začina. Po želji, možete je obogatiti komadićima banane ili pečene jabuke. - Integralni hleb od heljde ili speltinog brašna
Za razliku od belog hleba, integralni hleb sadrži više hranljivih materija i sporije se vari, što smanjuje opterećenje na želudac. Heljda i spelta ne sadrže gluten u velikoj meri kao pšenica i često su podnošljivije osobama sa gastritisom. Preporučuje se da se hleb ne jede svež, već blago prepečen ili osušen – lakše se vari i manje stvara gasove. - Beli pirinač i integralna testenina
Beli pirinač je neutralan izvor ugljenih hidrata, koji ne stvara kiselinu u želucu i odličan je izbor za ljude sa akutnim gastritisom. Lako se vari i može se kombinovati sa blagim povrćem ili belim mesom. Integralna testenina, iako sadrži više vlakana, pogodna je u manjim količinama ako se skuva „al dente“ i jede bez jakih soseva. Bitno je izbegavati industrijske dodatke i koristiti maslinovo ulje kao blagi preliv. - Kinoa i proso
Kinoa je pseudožitarica bez glutena koja sadrži kompletan spektar aminokiselina, pa je odlična i za osobe koje unose manje mesa. Proso je lagan, nije kiseo i tradicionalno se koristi kod problema sa varenjem. Obe vrste žitarice se kuvaju brzo i lako, imaju blag ukus i mogu biti osnova za tople salate ili priloge uz kuvano povrće. - Zobene pahuljice
Zobene pahuljice imaju nizak glikemijski indeks i ne izazivaju nagle oscilacije šećera u krvi, što može pomoći u ublažavanju simptoma gastritisa. Kada se pripreme bez šećera i sa malo biljnog mleka ili vode, pretvaraju se u odličan, zasitan doručak. Mogu se jesti i kao međuobrok, pomešane sa pečenim voćem ili čajem.
Povrće
Povrće je važan deo ishrane za osobe koje imaju gastritis, ali samo ako se bira i priprema pažljivo.
Nisu sve vrste povrća pogodne kada je želudac osetljiv. Sirovo, jako začinjeno ili povrće bogato kiselinama može dodatno iritirati sluznicu.
Ipak, postoje blaže vrste povrća koje umiruju želudac, smanjuju upalu i pomažu regeneraciju sluzokože.
Idealno povrće za osobe sa gastritisom je termalno obrađeno (kuvano, blanširano, pečeno na pari) i bez dodataka poput crnog bibera, sirćeta ili ljutih začina.
Takvo povrće je mekano, lako svarljivo i puno antioksidanasa koji pomažu organizmu da se nosi sa upalom.
- Šargarepa (kuvana ili blago dinstana)
Šargarepa je prirodno slatka i sadrži beta-karoten – antioksidans koji doprinosi obnavljanju ćelija sluzokože. Kuvanjem postaje meka i blaga, što je čini savršenom za osetljiv želudac. Može se dodati u supe, čorbe ili se pripremiti kao pire uz glavni obrok. Deluje umirujuće i ne podstiče stvaranje kiseline u želucu. - Tikvica (kuvana ili pečena na pari)
Tikvicu odlikuje visok sadržaj vode i vrlo je laka za varenje. Sadrži vlakna koja ne nadražuju želudac i podržavaju redovnu probavu. Može se pripremiti kao krem supa, lagani prilog uz proteinski obrok ili kao nadev bez jakih začina. Ne stvara nadutost, što je posebno važno kod gastritisa. - Krompir (kuvan ili pečen bez kore)
Krompir je kompleksan ugljeni hidrat koji daje osećaj sitosti, a ne izaziva kiselinu. Kada se priprema bez maslaca, pavlake ili majoneza, odličan je izvor energije. Krompir pire sa maslinovim uljem ili kuvan krompir u čorbi odličan su izbor kada osećate nelagodnost u stomaku. - Bundeva (pečena, kuhana, u obliku čorbe)
Bundeva je bogata vitaminima A i C, kao i antioksidansima koji doprinose smanjenju zapaljenja u stomaku. Ima blagu, slatkastu teksturu i odlično se kombinuje sa zobenim mlekom ili čorbom bez mlečnih dodataka. Posebno se preporučuje tokom jesenjih meseci kada je prirodno dostupna i sveža. - Blitva ili spanać (kuvani)
Zeleno, lisnato povrće je korisno, ali samo ako je kuvano, jer sirovo može izazvati gasove. Spanać i blitva sadrže gvožđe, magnezijum i folnu kiselinu, a kada su termički obrađeni postaju mekani i nežni prema vašem stomaku. Dinstajte ih na vodi ili pari, bez luka i začina i koristite kao dodatak uz pirinač ili jaja.
Voće
Voće je često pogrešno shvaćeno kada imate gastritis. Mnogi ga potpuno izbegavaju misleći da sve izaziva kiselinu ili nadražuje želudac.
Tačno je da određene vrste, naročito citrusi, mogu izazvati nelagodnost.
Međutim, ima vrsta voća koje su prirodni saveznici vašeg želuca i koje su blage, lako svarljive, bogate vlaknima i antioksidansima koji pomažu u smanjenju upale.
Pravilno odabrano voće može ublažiti simptome gastritisa, olakšati varenje i doprineti obnovi sluznice želuca.
Najbolje je konzumirati ga zrelo, po mogućstvu termički obrađeno (kuvano, pečeno ili u obliku pirea) i bez dodatog šećera.
- Banana (zrela)
Banana ima neutralan pH i sadrži prirodne sluzi koje oblažu sluznicu želuca i štite je od nadražaja. Pored toga, bogata je kalijumom koji može pomoći u regulaciji probave. Najbolje je konzumirati je samu, zgnječenu ili kao dodatak ovsenoj kaši za doručak. Važno je da izbegavate nezrele banane, jer mogu pojačati simptome gastritisa. - Pečena ili kuvana jabuka
Dok sveže jabuke, a posebno zelene sorte, ponekad mogu izazvati nelagodnost, kuvana ili pečena jabuka je znatno bezbednija i mekša za stomak. Termičkom obradom se smanjuje kiselost, a ostaju korisna vlakna i pektin koji poboljšava varenje. Može se pripremiti kao zdrav desert, samo bez cimeta i šećera. - Dinja i lubenica
Ove voćke su pune vode, imaju blagi ukus i nisku kiselost, što ih čini pogodnim za osveženje tokom toplih dana. Lubenica pomaže hidrataciji i nežno stimuliše varenje, a dinja je još neutralnija i često bolje podnošljiva. Konzumirajte ih u manjim količinama i ujutru, kada je želudac najmirniji. - Kruška (zrela i mekana)
Kruška je jedno od najnežnijih voćki koje možete pojesti kada imate gastritis. Bogata je vlaknima, lako se vari i ne izaziva kiselinu. Možete je konzumirati svežu i pažljivo oljuštenu, ili kratko kuvanu u vodi ili na pari. Njena prirodna slatkoća zadovoljava želju za desertom, bez štetnog efekta. - Borovnice i jagode (sveže ili blago termički obrađene)
Ove bobičaste voćke su bogate antioksidansima i flavonoidima koji doprinose regeneraciji sluznice želuca i smanjenju oksidativnog stresa u organizmu. Ipak, pošto sadrže male količine kiselina, najbolje ih je konzumirati u manjim porcijama i birati zrelije plodove. Od njih možete napraviti kompot bez šećera ili ih dodati u ovsenu kašu.
Proteini i zdrave masti
Kada se borite sa gastritisom, normalno je da smanjite unos hrane zbog nelagodnosti koju izaziva i straha od bola.
Ipak, telo i dalje ima potrebu za gradivnim materijama, a naročito proteinima, koji su ključni za obnavljanje oštećene sluznice želuca, kao i zdravim mastima koje pomažu u smanjenju upale i poboljšavaju apsorpciju vitamina.
Važno je, međutim, birati lako svarljive, nemasne i nežno pripremljene izvore proteina, kao i masti koje ne opterećuju želudac.
Zaboravite na prženo meso, suhomesnato, pavlake i industrijske masti.
Fokusirajte se na kuvano, blago začinjeno, bez teških dodataka.
Ovako pripremljene, namirnice ne izazivaju kiselinu, ne zadržavaju se predugo u želucu i ne podstiču njegovu dodatnu iritaciju.
- Kuvano belo meso (pileće ili ćureće)
Piletina i ćuretina bez kožice, kuvane ili na pari, predstavljaju izvanredan izvor čistog proteina koji se lako vari. Ne sadrže puno masti ni vlakana koji bi mogli da izazovu nelagodnost. Najbolje ih je jesti uz blagi pire ili pirinač, bez dodataka poput začinskih sosova. Izbegavajte pohovanje, pečenje na roštilju i grilovanje sa začinima. - Riba (pastrmka, oslić, bakalar)
Riba je odličan izbor jer je blaga, bogata proteinima i sadrži omega-3 masne kiseline koje imaju prirodno antiinflamatorno dejstvo. Kuvane ili pečene u foliji, bez dodatka limuna ili jakih začina, lako se vare i prijaju osetljivom želucu. Ujedno podstiču regeneraciju i jačaju imunološki odgovor organizma. - Jaja (meko kuvana ili blaga kajgana)
Jaja su hranljiva i zahvalna za pripremu. Ako imate gastritis, spremajte ih bez masti i dodataka kao što su kobasice ili sir. Meko kuvano jaje ili kajgana na pari, uz kap maslinovog ulja ili na vodi, odličan je izvor proteina i vitamina B grupe. Žumance može biti malo teže za želudac, pa je važno da se dobro skuva i ne jede celo odjednom. - Nemasni jogurt sa probioticima
Jogurt sa niskim udelom masti, posebno onaj koji sadrži žive probiotske kulture, može pomoći u uspostavljanju zdrave crevne i želudačne flore. On deluje blago, umiruje sluznicu i doprinosi varenju. Najbolje ga je konzumirati samostalno, uz komadić blagog hleba ili kao lagan večernji obrok. Izbegavajte voćne jogurte sa dodatim šećerima i aromama. - Maslinovo ili kokosovo ulje (hladno ceđeno)
Zdrave biljne masti su važne jer pomažu apsorpciju vitamina A, D, E i K i imaju protivupalna svojstva. Maslinovo ulje, u količini od pola do jedne kašičice, može se koristiti za pripremu obroka, kao dresing za povrće ili dodatak čorbama. Kokosovo ulje se lako vari i ima antimikrobna svojstva, ali je važno da se koristi u manjim količinama. Ne koristite ova ulja za prženje, već isključivo za blagu termičku pripremu ili kao dodatak salatama.
Začini koji ne iritiraju želudac
Jedan od najčešćih saveta koji dobijaju osobe sa gastritisom glasi: „Izbegavajte začine.“
Iako dobronameran, ovaj savet često dovodi do toga da ljudi jedu potpuno bezukusnu hranu: kuvano povrće, kaše i čorbe bez ičega što miriše, greje ili osvežava.
Međutim, ishrana kod gastritisa ne mora da bude bezukusna.
Postoje mnogi blagi, prirodni začini i bilje koje možete koristiti bez straha, pod uslovom da ih konzumirate u umerenim količinama i da ne koristite agresivne metode pripreme, poput prženja ili tostiranja začina na ulju.
Evo liste od 10 začina i biljaka koje možete bezbedno koristiti kada imate gastritis:
- Peršun (svež ili sušen)
Blag, osvežavajuć i lako svarljiv. Dodaje se svež na kuvano povrće, čorbe i pire u količini do jedne supene kašike dnevno. - Bosiljak (posebno svež)
Deluje protivupalno i umiruje stomak. Odličan je u kuvanim jelima ili krem supama. Koristite jednu kašičicu sušenog ili jednu supenu kašiku svežeg bosiljka. - Origano
Prirodni antiseptik i antioksidans. Koristi se u jelima od ribe, piletine i pečenog povrća – do pola kašičice po obroku. - Majčina dušica
Ova biljka ima umirujuće dejstvo na digestivni trakt. Može se koristiti u supama i varivima i to do pola kašičice po obroku. - Lovorov list
Ne jede se, ali se kuva sa čorbama i drugim jelima jer doprinosi ukusu. Dodaje se jedan list tokom kuvanja, pa se uklanja pre jela. - Kim (ceo, ne mleveni)
Pomaže varenju i sprečava nadimanje. Dodaje se u vodu prilikom kuvanja povrća ili krompira – do pola kašičice. - Kopar (svež ili sušen)
Blagog je ukusa i poznat po svom smirujućem efektu. Koristi se kao dodatak kuvanim jelima ili u jogurtu, do jedne kašičice dnevno. - Celerov list (sušen ili svež)
Daje ukus i miris supama i varivima, a ne opterećuje stomak. Dodajte jednu kašiku svežeg ili pola kašičice sušenog na kraju kuvanja. - Cimet (cejlonski)
Može pomoći u regulaciji šećera i varenju. Dodaje se u ovsenu kašu ili pečenu jabuku, ali najviše pola kašičice dnevno. - Vanila (prirodna)
Za blage deserte – pečene jabuke, ovsene kaše ili pudinge. Koristiti četvrtinu kašičice po obroku. - Korijander
Blag začin koji podržava probavu. Dodaje se u kuvana jela – do ½ kašičice dnevno.
Kako koristiti začine kod gastritisa:
- Uvek ih dodajte na kraju kuvanja, ne na početku, jer će tako biti blaži i manje koncentrovani.
- Nikada ih ne tostirajte ili ne pržite na ulju, jer to pojačava njihovu agresivnost.
- Počnite sa malim količinama i pratite kako vaš želudac reaguje.
- Koristite jedan do dva začina po obroku, da ne opteretite varenje.
- Izbegavajte ljute, pikantne, kisele i jako aromatične začine (čili, biber, sirće, senf, kari mešavine).
Slušajte svoj želudac – neka vam hrana bude podrška
Shvatite ga kao priliku da naučite da birate hranu koja vas ne opterećuje, već radi ono što zaista treba – daje energiju, zadovoljstvo i sadrži sve što je vašem organizmu potrebno.
Cilj ovog članka bio je da vam pokaže da u borbi protiv gastritisa niste sami i da i te kako postoji izuzetno širok izbor namirnica koje možete jesti dok ujedno umirujete i lečite svoj želudac.
Obroci koje spremate ne moraju biti jednolini ni dosadni. Budite kreativni, pametno kombinujte namirnice i začine i neka vam hrana bude podrška na putu do izlečenja.
Uz to, pratite i dalje signale svog tela i jedite redovno.
Ako ipak primetite učestale bolove, tamnu stolicu, mučninu, gubitak apetita ili krv u sadržaju koji povratite, nemojte čekati – bez odlaganja se obratite lekaru.